Kao i borovnica, brusnica vodi poreklo iz Severne Amerike. Zahvaljujući visokoj koncentraciji vitamina C, brusnice imaju kiselkast ukus. Plod se može konzumirati  svež, osušen, smrznut ili se može služiti kao sos i dodatak raznim jelima. Najčešći oblik u kojemu se brusnica konzumira je svakako sok. Plodovi su posebno bogati, uz klasične vitamine A i C, kalijum i vlakna, različitim zaštitnim materijama kao što su bioflavonoidi (snažno antioksidativno delovanje čime se smanjuje rizik od karcinogenih obolenja). Antioksidansi pomažu kod prevencije kardiovaskularnih bolesti, a hipurična kiselina predstavlja prirodni antibiotik sa izraženim delovanjem protiv gljivica (antifungalna svojstva). Antocianini i proantocianidi pomažu kod obnavljanja stanica odgovornih za čulo vida. Pored toga, brusnice imaju izrazito male količine šećera, te deluju na snižavanje glukoze u krvi, što pogoduje dijabetičarima. Istraživanja naučnika pokazuju da tri čaše soka od brusnica dnevno povećavaju nivo antioksidansa u plazmi preko 120%, a pritom se konzumacijom soka podiže nivo  "dobrog holesterola" (HDL) u krvi, te se na taj način rizik od bolesti srca i krvnih žila smanjuje za čak 40%. Ipak, ono zbog čega su brusnice postale toliko popularne, zapravo je njihovo blagotvorno delovanje na različite upale i infekcije urinarnog sistema.

Dokazano je da sok od brusnice na neki način sprečava lepljenje opasnih bakterija, najviše E. Colli, za endotel stanica urinarnog sistema, pa ih urin lakše izbacuje iz tela.
Novija istraživanja pokazuju i delovanje nekih sastojaka iz brusnica na još jednu opasnu bakteriju, Helicobactera Pylori, koja je u najvećem procentu uzročnik čira na želudcu. Uprkos tolikim korisnim svojstvima brusnice, nikako nemojte biti "sam svoj  lekar". Ukoliko mislite da već imate infekciju urinarnog sistema (osećaj pečenja ili bolovi u trbuhu kao najčešći simptom), svakako posetite svog lekara. Svaka infekcija može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Sokovi od brusnica iz programa Repro trade-a se mogu nabaviti u prodavnicama zdrave hrane.

Retko koja biljka je sa svojim plodovima kao brusnica, koja je prirodni antibiotik potvrdila svoj doprinos zdravlju. Plodovi su bogati različitim zaštitnim materijama, sadrže minerale, vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna. Brusnica je kao lekovita biljka već dugo poznata, ona pomaže pri obnovi vida (očiju), smanjuje šećer u krvi, a plodovi brusnice su veoma cenjeni u ishrani osoba izloženih stresu i prevencija su kod kardiovaskularnih bolesti (srca i krvnih žila). Preporučuje se sok i čaj od plodova i lišča brusnice, deci i starijim osobama, a lišće se bere posle berbe plodova. Brusnica je crvena jagodica koja se kao namirnica upotrebljava za kolače i torte, marmelade,  sirupe, te kao nadevi u pecivima, ide kao sastojak voćnih kupova, frapea. 

Zbog povećane tražnje na starom kontinentu, naročito u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, američki izvoz brusnice povećan je u poslednjih šest godina za sedamdeset odsto. Devedeset odsto izvoza ovog voća ostvaruje se u formi koncentrovanog soka, a ostatak u svežem stanju, u obliku konzerviranog sosa ili kao sušeno i zaslađeno voće koje se koristi kao grickalica ili sastojak kolača. Sve u svemu, danas oko 26 odsto američke proizvodnje brusnice, čiji je centar savezna država Masačusests, završava na evropskom tržištu. Pri tom se samo u Nemačku plasira 3,6 miliona kilograma ovog voća godišnje. Rast izvoza doprineo je da se cena brusnice u SAD sada kreće izmedju 35 i 40 dolara za bure od 50 kilograma, dok je pred kraj minulog veka opala na svega 16 do 17 dolara. Trenutno je brusnica najvrednija poljoprivredna kultura savezne države Masačusets, u kojoj živi četiri od deset američkih uzgajivača tog voća.