Stara kineska legenda kaže da je, jednog dana 2737. godine pre nove ere, car Shen Nong stao da se odmori ispod nekog drveta i zagrevao vodu za piće. U tom trenutku povetarac je zašuštao kroz grane iznad njega i nekoliko listova je palo u kipuću vodu, dajući joj delikatnu boju i aromu. Caru se dopao miris koji je krenuo da se širi pa je probao piće. Drvo ispod kog je sedeo bila je divlja čajna biljka i tako je nastao čajni napitak. U Indiji postoji druga legenda o princu po imenu Dharma koji je inspirisan Budinim učenjem otputovao u Kinu da ih pripoveda. Da bi bio vredan te misije zavetovao se da neće spavati svih devet godina svog putovanja. Ali krajem treće godine, umor ga je savladao,I u trenutku kada je veće počeo da pada u san, slučajno je ubrao nekoliko listova sa obližnje biljke. Ošamućen, počeo je da žvaće lišće i ubrzo su ga stimulativna svojstva čaja povratilia. Kroz moć čajnih listova uspeo je da ostane budan do kraja svoje misije u Kini. Japanska verzija ove priče je malo drugačija. Po njoj Bodhi-Dharma je, pred kraj treće godine puta, zaspao za vreme molitve. Probudivši se, mučen krivicom, isekao je svoje kapke i bacio ih na zemlju. Nekoliko godina kasnije, prolazeći kraj istog mesta primetio je da je tu izrastao čudan žbun. Okusio je listove i otkrio da imaju moć da ga drže oči otvorenim. To se uskoro pročulo i nastao je običaj da se na mestima koje je posetio Bodhi-Dharma gaji čaj. Bez obzira na legende, najverovatnije je da čaj potiče iz Kine, kao i da su tradiciju ispijanja napitka od listova čaja započeli upravo Kinezi. Čaj je stigao u Evropu u 17. veku sa razvojem trgovine izmedju istoka i zapada. East India Company koja je imala redovne kontakte sa Dalekim Istokom prvi je put ukrcala pošiljku čaja na brod za Holandiju 1610. godine a zatim za Francusku i Englesku. Godine 1657.Thomas Garraway je počeo da služi čaj gostima u svom kafeu. Međutim, zapadna literatura sadrži zapise o čaju još iz 13. veka. Marko Polo (1254-1323) pisao je o čaju u svojim izveštajima sa putovanja na Orijent.  U Moskvi počinju da ga upoznaju 1618. godine, kada je poslužen caru Alekseju u kineskoj ambasadi. 
Čajevi predstavljaju mešavine usitnjenih ili neusitnjenih biljnih delova, a namenjeni su za unutrašnju i spoljašnju upotrebu. Svi listovi čaja (osim biljnih i voćnih) potiču od  istog grma zimzelene biljke koja ima latinsko ime– Camellia sinensis. Drvo čaja je jako i otporno zimzeleno drvo ili grm, koje može da naraste i do 5m visine, ali proizvođači se trude da njegova visina ne pređe 1m da bi se lakše bralo lišće čaja. Ono treba da bude što mlađe, da bi čaj bio na ceni. Listovi su tamnozelene boje i bez mirisa, dok su cvetovi beli, krupni i imaju vrlo prijatan miris koji podseća na jasmin.

• Biljni delovi koji se najčešće koriste za izradu čajeva su: cvet, list, koren…ali u njima se , pored lekovitih sastojaka, nalaze i balastne materije koje su nepoželjne i mogu umanjiti delovanje lekovitih supstanci (belančevine, masti, smole)

Vrste čajeva

• Postoje dve velike grupe čajeva. To su:
  -čaj (en. Tea) (koji se dobija od biljke čaj (Camelia (Thea) sinensis ) i
  -biljni čaj (herbal tea) koji se dobija od raznih lekovitih biljaka.
  Namena i karakter ove dve grupe čajeva je različita. Pravi čaj ima u sebi kofeina i obično se koristi kao stimulativno ili umirujuće sredstvo dok se biljni čaj u najvećoj meri koristi kao lekovito sredstvo narodne medicine.

Osnovne vrste pravih čajeva su:
      -crni, koji je potpuno oksidisan i fermentisan i zato ima tamnu boju. Pije se, uglavnom,  u Americi i Engleskoj;
      -zeleni, nije oksidisan, ima zlatnozelenu boju. Pije se u Aziji, ali i na zapadu, jer je prijatnog ukusa i jako je zdrav;
      -“oolang”, predstavlja mešavinu crnog i zelenog.
I zeleni i crni čajevi napici su dobijeni iz sušenog lišća biljke čajevca (lat. Camellia sinensis), ali procesi kojima se dobija konačan proizvod od iste biljke su različiti. Pa tako, ukoliko se lišće biljke Camellie sinensis pre procesa sušenja potpuno fermentiše dobiće se sušeno lišće za pripremanje crnog čaja, ali ukoliko se to isto lišće pre procesa sušenja blanšira odnosno kasnije ne podleže procesu fermentacije dobijamo proizvod za pripremu zelenog čaja.

Sastojci čaja

• Glavni lekoviti sastojci čaja su kofein, teobromin, teofilin, adenin, rutin, etarska ulja… ima joč i gume, dekstrina, masti, voska, belančevina, tanina…   
  U zelenom čaju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. Zeleni čaj je snažan antioksidans i primenjuje se u mnogim dijetama, gde treba unositi veću kolicinu tečnosti uz odgovarajuću fizučku aktivnost.   
  Kofein nadražuje koru velikog mozga, usled čega se smanjuje pospanost , odnosno povećava budnost i povećava psihomotorna izdržljivost. Deluje i na kardiovaskularni sistem ( tako što povećava snagu kontrakcije srčanog mišića), relaksira glatke mišiće bronhija (što ima terapijski značaj), povećava sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu, povećava diurezu.
  Predstavnici antioksidanata u čajevima su flavonoidi, a s nutricionističkog gledišta"pravi" se čajevi uglavnom smatraju predstavnicima ovakvih svojstava. Flavonoidina sposobnost antioksidacije je vrlo velika, smatra se da je aktivnost pojedinih biljnih polifenola veća od aktivnosti već dobro poznatih antioksidativnih supstanci - vitamina C i E. Flavonoidi pre svega pozitivno djeluju na funkciju srca, ali i sprečavaju razvoj pojedinih vrsta raka. Osim navedenog, flavonoidi inhibiraju metaboličke reakcije nekih mikroorganizama kao što su npr. Salmonella typhi, Campilobacter jejuni, Campilobacter coli, Helicobacter pylori, Shigella, Clostridium, Pseudomonas, Candida i ostali. Najnovija istraživanja objavljena u američkom časopisu za kliničku ishranu (American Journal of Clinical Nutrition) ukazuju da ekstrakti iz pravog čaja mogu pomoći pri mršavljenju time što ubrzavaju oksidaciju masti.

Metode pripreme:

• 1)   Japanska metoda– prokuvana voda se prohladi na oko 60°, prelije preko čaja i ostavi 3 minuta da odstoji. Ako je čaj previše kiseo, prvu vodu baciti a isti čaj ponovo preliti toplom vodom. Nakon 2-3 minuta servirati.
  2)   Engleska metoda – jedna šoljica = jedna mala kašika čaja. Listići se preliju vrelom vodom. Nakon 5 minuta čaj se servira.
  3)   Troprst metoda – za svaku šolju uzeti čaja koliko stane između palca, kažiprsta i srednjeg prsta + jedna merka za čajnik. Sve preliti provrelom ali malo ohlađenom vodom.
• Dodaci i korišćenje
  Čaj se može začiniti na različite načine: dodavanjem mleka, ruma, limuna, vanile. Najčešće se zaslađuje šećerom ili medom. U Kini i Japanu pije se nezaslađen i bez ikakvih dodataka. Može se koristiti i kao začin. Iz listova se dobija i boja.

Kesice ili listići 
Naravno da je čaj u listićima mnogo ukusniji i zdraviji od onog u filter vrećicama, za koje se najčešće koristi čajna prašina. S kesicama se lakše barata, ali su ukus i aroma neuporedivo bolji ako je čaj u listićima.

Čuvanje
Čaj je  vrlo osetljiv pa se mora čuvati na hladnom i suvom mestu. Nemojte ga držati pored belog luka, na primer, jer lako prima mirise. Aluminijumske posude koje se mogu čvrsto zatvoriti su idealne.

• Pijte čaj stalno i svakodnevno jer:
  čaj ujutro budi, osvežava duh i misli, podržava kreativnost i podstiče volju (crni čaj, zeleni čaj, šipkov čaj, voćni čajevi...);
  čaj u podne opušta, obnavlja i čisti organizam, olakšava varenje, posebno teško svraljive hrane, vraća organizmu vodu i, uopšte, uz čaj se druži i opušteno čavrlja (maštovite biljne mešavine, voćni čajevi, "čajni kokteli", domaći ledeni čajevi...);
  čaj navečer opušta od napornog dana, umiruje, uspavljuje, daje osećaj mira i zadovoljstva, olakšava varenje i osigurava bolji i mirniji san (biljni čajevi, metvica, kamilica, matičnjak ili mešavine...);
  čaj zimi greje, opušta, ispunjava duge večeri, pobuđuje volju, daje energiju;
  čaj leti osvežava, smanjuje znojenje, osigurava organizmu dovoljne količine vode, vitamina i ostalih mikroelemenata, čisti organizam od toksina, diže energiju, vraća volju... (voćni čajevi, domaći ledeni čajevi, biljni čajevi).

Dejstvo čaja

• Znači, čaj suzbija i smanjuje umor i sanjivost, naročito ako je umor nastao zbog umnog naprezanja. Čaj okrepljuje i omogućava bolji rad mišića (refleksi su brzi), što pomaže u svakodnevnom radu sportistima, pilotima, vozačima. Uz čaj se može sanjariti, ali i koncentrisanije vladati duhovnim i fizičkim naporima. On je pomoć pri opuštanju, davalac energije, zdravlja, nacionalno piće, lekovito sredstvo, razonoda, sredstvo za uživanje i druženje.