Dijetetski proizvodi služe dopuni svakodnevne ishrane. U kombinaciji sa raznim ekstraktima za pojedine potrebe prilagođeni su za specifične potrebe. Dijetetski proizvodi ne služe lečenju već su pomoćna sredstva koja nisu štetna. Dijetetski proizvodi su prevencija za poboljšanje kvaliteta života te su pomoć kod malih i umerenih zdravstvenih tegoba. Proizvodi koji su namenjeni dopuni ishrane mogu imati terapeutske efekte i kod nas se dele na sledeće grupe proizvoda: 
a) Pojam funkcionalna hrana je ona koja ima pozitivan uticaj na određene funkcije u organizmu. Odnosno, to je hrana za specifičnu zdravstvenu upotrebu i ne može se nalaziti u dozno zavisnim oblicima.
b) Dijetetska hrana je namenjena zadovoljenju potreba određenih populacionih grupa, kao što su odojčad i deca, sportisti, kao i osobe koje moraju redukovati telesnu težinu ili one koji imaju posebne medicinske potrebe.
c) Dijetalni suplementi su proizvodi koji se koriste kao posebni dodaci hrani i oni sadrže vitamine, minerale, biljne komponente, aminokiseline i druge dijetalne supstance koje povoljno utiču na hranu.
Minerali se često nazivaju i mikroelementima, jer su potrebni u vrlo malim količinama. Za ljudsku ishranu važno je bar 18 minerala. Minerale ne proizvode životinje niti biljke, te ih stoga nazivamo anorganskim elementima. Kao i vitamini, minerali deluju kao koenzimi. Minerali nakon što su apsorbovani postaju deo strukture tela- ćelija, enzima, hormona, mišića, krvi i kostiju. Minerale delimo na dve vrste: makrominerale, koje trebamo u većim količinama (kalcijum, magnezijum, fosfor), i mikrominerale ili minerale u tragovima (cink, gvožđe, bakar, mangan, krom, selen, jod, kalij i bor). Minerali su pohranjeni u različitim delovima našeg tela, ponajviše u kostima i mišićnom tkivu. Naše telo treba vitamine i minerale da održi pravilan sastav kostiju i krvi. Minerali su nam potrebni za normalno funkcionisanje svih ćelija, mentalno i fizičko zdravlje, oni započinju brojne biološke reakcije u našem telu. Telo ne može metabolizirati vitamine bez pomoći minerala.
Nedostatak minerala i elemenata u tragovima je kod većine ljudi verovatniji od nedostatka vitamina. Povećani rizik od nedostatka minerala uočen je kod ljudi koji drže dijetu ili uzimaju lekove, starijih ljudi, trudnica, vegetarijanaca i onih koji žive u krajevima gde je tlo siromašno određenim mineralima. Tlo u Južnoj Dakoti je vrlo bogato selenom, dok je u Kini i Novom Zelandu vrlo siromašno ovim elementom. Zbog takvih razlika, možete imati izbalansiranu ishranu i još uvek imati nedostatak određenog minerala ili elementa u tragovima. Takođe, moramo uzeti u obzir i učinak kiselih kiša i rafinirane prerađene hrane. Takav se nedostatak može ispraviti jedino promenom ishrane ili uzimanjem mineralnih dodataka.
Postoji sve više dokaza da oni ljudi kod kojih stanje elemenata u tragovima nije optimalno (npr. selena), imaju povećani rizik obolevanja od određenih vrsta karcinoma i bolesti srca. Osetljivost našeg tela čak i na manje promene u balansu ovih minerala može se uočiti ako uporedimo naš dnevni unos minerala (oko 1,5 gr) sa ukupnim unosom ugljenih hidrata, masti i belančevina (oko 500-1000g). Iako naš unos minerala predstavlja samo oko 0,3% ukupnog unosa hranljivih materija, on je toliko bitan i snažno deluje na procese u našem telu da bez njih ne bi mogli iskoristiti preostalih 99,7% hrane. Dnevne potrebe za cinkom su približno samo 0,003% dnevnog unosa hrane, a malo smanjenje tog unosa ima veliki negativni učinak na zdravlje. Postoji tendencija dela dijetetičara i ljudi iz medicinske struke da savetuju ljudima da je uzimanje vitamina i minerala bespotrebno, jer se vitamini i minerali unose ishranom. Nažalost, brojna istraživanja iznova pokazuju da mnogi, zapravo većina ljudi, ne dobija dovoljne količine vitamina i minerala u svakodnevnoj ishrani što dugoročno rezultira povećanim brojem oboljenja i smanjenom životnom sposobnošću.
Vitaminsko mineralni dodaci, pokazuju istraživanja, mogu sprečiti nastajanje različitih oblika raka, srčanih bolesti i još neke degenerativne procese. Većinu dijetetskih proizvoda treba uzimati za vreme ili nakon obroka, jer su tada probavni procesi i procesi apsorpcije mnogo aktivniji, pa će zato ,korišćenje aktivnih materija biti najpovoljnije. Mnogi umesto doručka popiju samo čaj ili kafu i sa njima prepisane lekove, a verovatno i vitaminske preparate. To je pogrešno iz više razloga. Kao prvo, lekove i dodatke ishrani treba uzimati odvojeno kako bi se izbeglo uzajamno smanjivanje efekata ili sprečile interakcije sa negativnim delovanjem (poznati primer je interakcija preparata anorganskog gvožđa i vitamina E). Prepisane lekove trebalo bi uzimati uz doručak, a nakon toga, uz užinu (tek oko deset sati), dodatke ishrani. Postoje, međutim, izuzeci. Tako, primer, kapsulu ginsenga treba popiti ujutro na prazan želudac (umesto kafe), jer se na taj način najbolje manifestuje njen stimulativni efekat, kao i efekat jačanja organizma. Sa druge strane, tabletu vitamina C treba popiti 3-4 sata nakon ginsenga, zbog interakcije sa aktivnim sastojcima ginsenga, koja ima negativan efekat.