Pod pojmom duvan podrazumijeva se biljka, industrijska sirovina i sredstvo za uživanje. Duvanski reprodukcijski ciklus čine celinu od primarne proizvodnje duvana do različitih duvanskih proizvoda čije kvalitativne osobine zavise od uspešnosti izvođenja pojedinih faza. Neki duvan ubrajaju u industrijske biljke (lan, pamuk, soja, šećerna repa), a drugi u skupinu stimulanata (kafa, čaj, kakao) .

Riječ "tobacco" potiče od riječi "tobago" ili "tabaco", imena što su ga urođenici Karipskih ostrva dali svitku uvijenog duvanskog lišća. Ova se reč preko španskog prenela u ostale jezike, a latinsko izvedeno ime je tabacum. Duvan je jednogodišnja zeljasta biljka čiji se listovi koriste za pušenje. Postojbina duvana su Amerika i Australija, a kroz istoriju se koristio na razne načine. Prvobitno su ga sjevernoamerički Indijanci koristili u kultnim radnjama i narodnoj medicini. U Evropu je duvan stigao posle Kolumbove ekspedicije na ostrvo San Salvador.

Duvan je od tada postao bitan za ekonomiju evropskih zemalja, a u Srbiju je stigao početkom 17. veka sa turskim osvajačima. Pred Prvi svetski rat proizvodnja duvana u BiH je iznosila oko 6.300 tona. Nakon Prvog svetskog rata proizvodnja duvana pada i tek tridesetih godina počinje njen oporavak. Monopolistički propisi bili su još strožiji nego za vreme austrougarske vladavine, vlasnik duvana bila je država.

Nakon Drugog svjetskog rata, pored godišnjih oscilacija, proizvodnja duvana beleži rast do kraja sedamdesetih godina ( rekordna je bila 1976. godina sa 14.800 tona).

 

Sorte duvana:

 

VIRDŽINIJA: nosilac je kvalitete i najviše učestvuje u proizvodnji, naraste 120-180 cm visine, krupnih je listova (18-20 listova), svetlo-zelene boje. Suši se na veštački način u specijalnim sušionicama toplim vazduhom 130-140 sati.

BURLEY: ima debelo sočno tkivo koje dobro apsorbuje soseve, u njegovom uzgoju bitna je masa, naraste od 140-180 cm visine, izrazito je krupnih listova žućkasto zelene boje s beličastom centralnom žilom lista. Suši se prirodnim načinom na vazduhu u hladu ili u senci oko 20 dana.

Većina ljudi veruje da je Kolumbo ispisao prvu stranicu duvanske istorije onog trenutka kada je otkrio Kubu, Oktobra 1492. poslavši svoja dva čoveka da ispitaju ostrvo i upoznaju se sa starosedeocima. Toliko o slavnom Kolumbu i njegovoj hrabrosti! Dobro, jeste on bio važan, ali očigledno je njegov nadaleko slavljeni avanturistički i istraživački duh bio malo precenjen. Vrativši se u Evropu, “navukao” je Špance na tadašnji vid uživanja duvana, tačnije udisanje dima gorućeg lišća duvana kroz nekakvu cev u obliku slova Y, njima poznatijoj kao tobako.

Lišće duvana i “cevka”su posle tako upečatljive premijere odneti pravo za Španiju gde su u naredna dva veka ljudi marljivo radili i usavršavali izum dok nisu dobili krajnji rezultat, cigaretu kakvu mi danas znamo. Prva “tura” je napravljena u Sevilji i to pod budnim okom španske krune. Iako je duvan uzgajan i na drugim karipskim ostrvima već polovinom XIV-og veka, Kuba je bila i ostala mesto na kome se uzgaja i proizvodi najkvaliteniji duvan na svetu. 

Uz svu tu popularnost koju je duvan stekao, širom sveta su nicala polja duvana i fabrike u kojima se on prerađivao u nama dobro poznate cigarete. Američki predsetnik, Džon F. Kenedi, je zabranio uvoz u Ameriku februara 1962-e, otvorivši tako vrata najvećeg tržišta drugim zemljama i njihovim ponudama. Mi, kao i ostatak sveta, nemamo tih problema, ali pretpostavljate da je ova, kao i svaka druga prohibicija dale potpuno suprotne rezultate u SAD. Nakon američke zabrane, cigare su postale obavezan dodatak uživanjima svih poznatih i nepoznatih amerčkih protivnika sa istoka (svi se bar malo sećamo toga).

Danas se, pored neprevaziđenih i sve skupljih kubanskih, komzumiraju i takozvane fabričke cigare, kao i one finije, ručno proizvedene bilo u Dominikanskoj republici, Hondurasu, Nikaragvi, Meksiku ili Indoneziji.

CIGARE I NJIHOVA OPASNOST PO ZDRAVLJE!

Iako se može reći da svako uživanje u preteranom obliku šteti zdravlju, osećamo obavezu da Vas sve uputimo na neke smernice i otklonimo sva nagađanja o tome. Tako da, svi Vi koji ste upravo krenuli da skrolujete ovaj deo teksta, sačekajte malo, ovo je jako bitno. Niko, pa ni sami proizvođači, ne poriču štetnost cigara, ali postoji par stvari (pored preko potrebne umerenosti) koje vam mogu pomoći da hedonišete sa srazmerno manjim rizikom po zdravlje. Dokumentovano je da cigare, za razliku od cigareta, nose malo manji rizik po zdravlje, ali to nikako ne znači da opasnosti nema. Imajte u vidu da je ovo jedan od hedonizama koji može baš da smeta ljudima koji hedonišu u čistom vazduhu recimo, pa imajte obzira i prema njima, te uživajte negde gde ćete užitak podeliti isključivo sa ljudima koji takođe uživaju u ovoj formi hedonizma.

Dva sveta pravila su: ne uvlačite dim i kontrolišite vreme koliko cigaru držite u ustima. Što manje vremena, to bolje!

Svi poznavaoci ovih rizika preporučuju pušačima da uživaju u cigarama kako bi uživali i u finom vinu: gucnite da osetite ukus, ali ne navaljujte odmah na flašu!